žena

Digitalna izložba ručnih radova!

1 Comment

Poštovane!

Želim da pripremim izložbu ručnih radova, ali pošto se ne možemo okupiti u većem broju i na istom mjestu izložba 2020. god. će biti DIGITALNA. 
Djevojke i dame, zainteresovane da učestvujete u izložbi, možete uslikati najmanje četiri rada, a možete uslikati i više radova, dakle po želji, te poslati meni na Viber, Messenger, WhatsApp ili E- mail adresu (asimapasalic@hotmail.com). Ja ću pripremiti sve slike radova i napraviću naša zajedničku izložbu.  
Učesnice izložbe će dobiti diplomu za učešće i digitalno pripremljenu izložbu. 
Ukoliko želite poslati kratki opis rada i godinu kada je rad urađen, ko je uradio rad ili je rad lijepi poklon od drage osobe, bilo bi jako lijepo. 

Unaprijed hvala!

Pridružite se – izložba će sigurno biti jako lijepa.

/Asima

Årets Skövdebo 2014

Kulturchefen Katarina Strömgren Sandh har blivit utnämnd till Årets Skövdebo 2014.

Det är Skaraborgs Allehanda (SLA) som varje år sedan 2004 utser en person som har betytt extra mycket för Skövde och Skövdeborna.

– Katarina är verkligen värd titeln Årets Skövdebo. Hennes idoga och kreativa sätt att tillsammans med sina medarbetare arbeta för att marknadsföra både kulturen och Skövde har under 2014 fått stor genomslagskraft både lokalt och nationellt, säger Rogher Selmosson, chef för sektorn medborgare och samhällsutvecklingskövdebo

Sve po starom

NAŠA  POSLA / tradicija

Sreća što dobijem malo inspiracije da nešto napišem, te započnem pisati i to nekako dovršim. Kratko jasno, naša posla. Uradimo mi uvijek ono što je najlakše.

Obavezu niko ne želi. Tačno je to da je lijepo vidjeti da se ima šta pročitati i da se nešto napisalo, ali svi smo mi različiti i svi želimo nešto drugo da pišemo i da o nečem drugom čitamo.  Neko piše o poslu, neko o životu, neko o radu, neko o modi i putovanjima, a ja opet o svojim dragim problemčićima, pa  valjda će se i oni nekad riješiti.

Pita me saradnica, kako ćemo za sastanak, šta ćemo pripremiti za hranu, kako ćemo podići nivo rada organizacije i saradnje sa ostalim organizacijama?

Dobro pitanje, ali nemam odgovora.

Svakako da je dobro da se planira i da se zna, ali kod nas ionako neće biti kako je planirano.

Eksperti smo mi u svemu. Snaći ćemo se mi. Održaće se sastanak, biće druženje, možda pokoja zapecka jednih drugima i na kraju će se završiti sa ručkom o kojem obavezno bude komentara da li je ukusna hrana, ko je pravio, koliko je sve koštalo, ko je imao najviše koristi i tako redom. Važno je da ćemo se sljedeći put opet sresti i nastaviti druženjem kao da se ništa nije zamijeralo.

life

 

Sa sastanka žena socijaldemokrata/Skövde, decembar 2014

Plan rada za iduću godinu i sve što će se uraditi, ali završetak sa lijepom večerom, sijelom i muzikom.

Vrlo interesantno da se svaki sastanak završi bez svađe,

što je za veliku razliku od naših sastanaka. Mi kako god pripremimo sastanak, nikad se ne završi kako treba u miru i lijepom druženju, nego uvijek u nekom nepovjerenju, zamjeranju, smicalicama i osveti ako treba.

Još se mi imamo mnogo čega naučiti, ali imamo vremena, još smo mladi.

IMG-20141220-WA0013IMG-20141220-WA0013
IMG-20141220-WA0012IMG-20141220-WA0012
IMG-20141220-WA0010IMG-20141220-WA0010

 

Dokle smo došli?

Šta nam je cilj?

Rad, rad za opstanak…..

Čega? Pojma nemam. Možda našeg postojanja, naše egzistencije, našeg uspjeha, ali sve je to trenutno  prošlost, a budućnost je već na pragu.

Gdje nam je sadašnjost?

Tonemo, a ne znamo kako ćemo isplivati. Najvažnije je da se o mnogo čemu ne priča, da se ništa ne piše i da se sve zaboravi.

Pa dobro, ponekad je bolje da se loše zaboravi, ali kako ćemo dalje?

Šta da uradimo? Mnogima odgovara da bude ovako kako je. Vrijeme i onako prolazi.

Pa čekaj! Šta mi to hoćemo?

E, kad bi i to znali. Ne znam. Nešto mi se čini da želimo da opstanemo, ali kako? Radom, ali čijim radom? Ni to ne ide i zašto da opstanemo? Pa mi već postojimo. Da, ali postojimo tako kratko  vrijeme da se čak i dani i godine žure da sve što prije izbrišu sa liste postojanja, sa liste rada. Ma nema prošlosti, mi se borimo za budućnost, a i to će biti kako bude. Važno je da mi sada lijepo živimo, da uživamo i da se ni zašto ne brinemo. Pa dobro, ako je tako.

Obično se kaže da svi pametni ljudi tako rade.

A mi?

Ko smo to mi, da razmišljamo na svoj način? I da li je potrebno da tako razmišljamo?

Možda svjesno ili u toku samog rada, došli smo na ideju da stvorimo sebi jedno mjesto, mjesto gdje ćemo se moći okupljati i pričati dogodovštine. Možda ćemo čak pričati o novim planovima i aktivnostima, koje želimo da ostvarimo. Svi smo mi različiti. Jedni su se već davno izmakli i samo kao gledaju šta se dešava. Jedni se još uvijek angažuju  u raznim aktivnostima, jer se osjećaju motivisani za rad, dok drugi čekaju svoje vrijeme, da još ko zna po koji put počnu raditi i da izmijenu i unaprijede sve ono što nije valjalo, što im je smetalo i što je već davno prošlo.

Za sve ima vremena, ali Dokle smo došli?

Upravo dotle, da se pitamo, gdje smo mi to sada, šta smo uradili, šta radimo i dokle ćemo?

 

dokle smo dosli

Šta se to desi da ŽENA poklekne?

Šta se to desi da ŽENA poklekne?

 

Ponos, snaga, pamet, znaje, mudrost, ljepota, ma sve, sve i na kraju, polako zatišje, mir i povučenost u samu sebe. Ništa od rada, od pisanja, od ponosa, od nivoa žene koja je bila simbol, ponos i podrška i u kući i izvan kuće u svakom momentu.

Vrlo interesantno kako žena brzo poklekne, kako brzo prihvati loše komentare, teška poniženja, ružna potcjenjivanja kao npr. to je već bilo i prošlo, to je bilo davno, ništa od toga više nema, to samo zaboravi itd. itd.

E, a sada je DOSTA!

Sada ćemo polako da oživimo tu uspavanost, da ojačamo svoje JA, jer to možemo, znamo i umijemo. To nam i nije neki veliki problem, jer je dovoljno da samo osvježimo stranicu bloga sa starim informacijama, da napišemo nekoliko priča, da prikažemo davnašnje aktivnosti sa samo nekoliko isječaka iz novina, da stavimo par slika od sadašnjih aktivnosti, ili možda… pa ako treba i izmišljotina, kako bi se ta naša ŽENA ponovo probudila, ponovo izborila za svoje JA, bila ono što je i ranije bila i imala svoje mjesto u društvu koje i te kako sama zaslužuje.

Ali ovoga puta žena se neće samo probuditi, nego će raditi isto ono što je i ranije radila, pisati isto kako je i ranije pisala i tako će iza sebe ostaviti OBAVEZU mladima, da i oni pišu i u dalekoj budućnosti da i oni ostave iza sebe riznicu lijepih spisa- da se ne zaboravi.

Svjesni smo toga da nam je vrijeme kratko, da nemamo mnogo vremena da čitamo i da pišemo. Mnogi ljudi ne žele niti da čitaju niti da pišu, ali smatram da će čitati i pisati svi oni koji budu zainteresovani za sadržaj tekstova i oni koji budu znatiželjni da pročitaju… slijedi nastavak …sljedeći put.assa