Jesmo li spremni za Životni put koji nas čeka?

35

Juli, 2016- e godine u Skövde-u/ Švedska

Još sinoć sam planirala otići u Stockholm,ali mi se i da i ne da. Mama je malo boljeg zdravlja. Smještena je u bolnicu blizu naše kuce, blizu mene, na Östermalmu/Skövde.

Nisam sigurna da će joj zdravlje biti mnogo bolje. Sve nešto odugovlačim sa putovanjem, pomalo u strahu da se mama ponovo razboli. Otišla sam još jednom ekstra kod mame u bolnicu. Odnijela sam masažne sprave za tabane. Pokušala sam joj masirati noge i ruke, jer se pravo suše.
Oko jedan sat noću sam osjetila da bih mogla spavati. Pričala sam sa bratom Muhom i sestrom Seidom. Loše je mama, ali kako im predočiti njenu stvarnu zdravstvenu situaciju. Kako će dalje biti sa njom, to ćemo vidjeti tek malo kasnije.
Sad je u bolnici, Hitnom je otišla, teško je povratiše u život. Ali su doktori ovoga puta rekli da će se teško izvući. Njen organizam više ne može da se bori sa njenom astmom. Poslije dođe još jedan doktor, mama ti je u teškoj i kritičnoj situaciji kaže. Ona je stara. Doživjela je lijepu starost. Mi joj ne možemo medicinski više pomoći.
Gledala sam u doktora, a ostali medicinari su ponekad gledali mene, ponekad doktora. Dodala,sam samo da je ona moja mama i naravno da bih ja željela da još duže živi. Svjesna sam njene starosti. Naravno, oni će učiniti sve da mama poživi koliko duže može. Zahvalila sam im se. Objasnila sam da idem na putovanje iz opravdanog razloga, jer mi se sin ženi, a moj najstariji brat je došao u Švedsku i biće uz mamu dok se ja vratim iz Bosne. Lijepo, rekao je doktor dok su se ostali bolničari pogledali i otišli dalje kod drugog pacijenta. (RAZMIŠLJAM…..

Kakvo je čovjek biće, kao biljka je. Dok ga njeguješ i postoji, poslije samo vene. Tako nas valjda sviju čeka)…..majkamajka i mama

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *